L-Askorbinska kiselina, Askorbinska kiselina
Još se krajem 18. veka znalo, da se u plodovima citrusovih biljaka, spanaću, voću, kao i u čaju od šipka nalazi supstanca, koja sprečava nastajanje bolesti skorbut. Britanski lekari su oko 1750. godine pokazali da davanjem određene vrste limuna, koja je bila bogata vitaminom C jednoj grupi mornara mornara i upoređivali ih sa drugom grupom, koja u svojo ishrani nije koristila ovaj izvor vitamina C. Grupa mornara koja nije upotrebljavala limun, pri dugim plovidbama je dobila simptome skorbuta, dok je druga grupa mornara ostala zdrava.
Vitamin C je u čistom stanju dobijen iz soka limuna i identifikovan 1933. godine. Hemijska struktura vitamina C je definitivno određena i objašnjena radovima Szent György-a, King-a, Hirst-a, Haworth-a, Karrera i drugih. Ovoj supstanci čiju je preciznu strukturu odredio Haworth 1932. godine, dato je ime askorbinska kiselina. Askorbinsku kiselinu prvi je sintetizovao Reichstein sa svojim timom istraživača.
Fizičke i hemijske osobineAktivnost vitamina C se uglavnom uništava termičkom obradom hrane, naročito kada postoje tragovi metala, kao što je bakar, ali je zato otporan na zamrzavanje. Vitamin C je verovatno jedan od najnestabilnijih među vitaminima rastvornim u vodi. U prirodi postoji samo L- oblik askorbinske i dehidroaskorbinske kiseline.
Vitamin C se jako dobro rastvara u vodi i metanolu, a oko pet puta slabije u etanolu. Askorbinska kiselina se dobro oksiduje vazdušnim kiseonikom, a naročito u prisustvu jonova teških metala (kao na primer: bakra, gvožđa i slično).
U odsustvu kiseonika askorbinska kiselina može izdržati zagrevanje i do 100°C.
Biohemijska i biološka ulogaVitamin C se lako apsorbuje u crevima, te se zbog toga deficit ovog nutrijenta pripisuje njegovom neadekvatnom unosu sa hranom.
Ovaj vitamin se u organizmu čoveka može pretvoriti u oksalat, koji se izlučuje mokraćom. Međutim, kalcijumova so askorbinske kiseline, koja lako nastaje iz oksalata, je potpuno nerastvorna u vodi, te može graditi bubrežne kamence.
Biološka uloga askorbinske kiseline se vezuje za učešće u oksido-redukcionim procesima, koagulaciji krvi, regeneraciji tkiva, građenju steroidnih hormona, pretvaranju folne u tetrafolnu kiselinu i aktivaciji mnogih enzima.
Koenzimska uloga askorbinske kiseline je pokazana u reakcijama hidroksilacije prolina u hidroksiprolin i u nekim drugim hidroksilacionim reakcijama, ali ona nije specifična za njih i može biti zamenjena drugim agensima bez antiskorbutne aktivnosti.
Vitamin C deluje na funkcije centralnog nervnog sistema, stimuliše funkciju endokrinih žlezda, pojačava funkciju jetre, omogućava usvajanje gvožđa u crevu i učestvuje u građenju krvi (obzirom da učestvuje u sintezi prokolagena i kolagena, kao i u normalizaciji propustljivosti kapilara).
Jedna od veoma važnih uloga vitamina C je i njegova antioksidativna aktivnost. Ovaj vitamin vezuje slobodne radikale i time može da odigra značajnu ulogu u prevenciji raznih teških oboljenja, kao što su tumori na primer. To se pre svega odnosi na stomačni tumor, tumor jednjaka i debelog creva, a kod pušača i alkoholičara i tumor grkljana. Postoje podaci, da vitamin C sprečava rast ćelija leukemije kod ljudi. Međutim, vitamin C ima ulogu samo u prevenciji od dobijanja tumora, ali kada se tumor već razvio, njegova uloga postaje zanemarljiva.
Vitamin C snižava nivo holesterola u krvi, kao i mogućnost razvoja kardiovaskularnih bolesti. Još pre oko 50 godina ruski naučnici su utvrdili, da visoke doze vitamina C mogu da spreče aterosklerozu (suženje arterija).
Vitamin C ima ulogu u zaštiti drugih vitamina (vitamina A i vitamina E) od štetnih uticaja oksidacije. Štiti desni od obolevanja. Usporava starenje, stvaranje bora na koži i opšte starenje organizma. Odstranjuje toksične metale iz organizma, pruža zaštitu od stresa i jača opštu fizičku kondiciju. Vitamin C održava i vid, tako što sprečava stvaranje katarakte (sive mrene na oku), a može biti od koristi i u tretiranju glaukoma (zelena mrena na oku, koja ukoliko se ne leči može dovesti i do slepila).
Vitamin C ublažava posledice astme (smetnje u disanju). Višegodišnja istraživanja ukazuju na to, da se kod astmatičara smanjuje nivo vitamina C u organizmu, pa je stoga neophodno unositi dodatne doze ovog vitamina.
Vitamin C jača imunološki sistem organizma i sprečava kijavicu. Povećava otpornost prema zaraznim bolestima (naročito prema gripu, a pretpostavlja se i da otežava zarazu AIDS-om). Utvrđeno je naime, da funkcionisanje belih krvnih zrnaca delimično zavisi od vitamina C. Nivo ovog vitamina se pri raznim infekcijama, izlaganju zračenjima, lekovima, alkoholu, cigaretama smanjuje u belim krvnim zrncima i time se smanjuje i njihova aktivnost.
Ne manje važna uloga vitamina C je i učešće vitamina C u čišćenju organizma od opojnih sredstava, duvanskog dima i alkohola, a pomaže i u lečenju šećerne bolesti. U svim ovim slučajevima zapažen je niži nivo vitamina C u krvi i ćelijama.
Kod muškaraca može pomoći u lečenju neplodnosti, koja je uzrokovana aglutinacijom (sjedinjavanjem, lepljenjem u grumenje) spermatozoida, pri čemu je spermatozoid nesposoban da prodre u jajnu ćeliju. Vitamin C povećava usvojivost cinka, magnezijuma, bakra i kalijuma, koji su neophodni za normalno funkcionisanje spermatozoida.
Askorbinska kiselina prisutna je u tkivima svih životinja i viših biljaka. Ljudi, majmuni, morske svinje i neki drugi kičmenjaci ovaj vitamin ne sintetizuju i stoga ga moraju unositi hranom. Međutim, većina drugih životinja i verovatno, sve biljke mogu da sintetizuju ovaj vitamin iz glukoze.
Mikroorganizmi ne sadrže ovaj vitamin, ali i nemaju potrebu za njim.
Vitamin C se dobro apsorbuje u crevima, a delimično i u želudcu. Najveća količina askorbinske kiseline se nalazi u jetri i nadbubrežnim žlezdama.
Avitaminoza / hipervitaminozaAvitaminoza
Do skora je u svetu postojao veliki problem zbog nedostatka vitamina C i bolesti koje prate ovaj nedostatak nisu bile retke. U današnje vreme je u razvijenijim zemljama deficit vitamina C u organizmu u velikoj meri rešen. Tu se C-avitaminoza javlja uglavnom kod starijih osoba, zatim kod alkoholičara i kod hroničnih bolesnika, ali i kod nekih drugih bolesti. U nerazvijenim zemljama je C-avitaminoza relativno česta bolest zbog slabe ishrane.
Usled nedostatka vitamina C javlja se bolest pod nazivom skorbut. Skorbut se javlja kod ljudi, koji dugo vremena u svojoj ishani nisu uzimali sveže voće i povrće. Ova se bolest odlikuje opštom slabošću, rastrojstvom kardiovaskularnog sistema i slabom građenju krvi (sporije zarastanje rana), krvarenjem desni i koža postaje grublja.
Osim toga, posledice nedostatka ovog vitamina u krvi su i smanjeni imunitet, sklonost ka krvarenju, obolenja desni, opšta slabost organizma, malokrvnost i depresija.
Hipervitaminoza
Toksični efekti vitamina C nisu česti, međutim, potencijalne komplikacije dugotrajnog predoziranja obuhvataju stvaranje oksalatnih kamenaca, giht i štetno dejstvo askorbata na biotransformaciju ili apsorpciju drugih vitamina. (npr. vitamin B12). Ovi poremećaji se ne javljaju kod svih ljudi, koji uzimaju veće količine vitamina C, već samo kod nekih. Osobe koje imaju giht, i razne bolesti bubrega ne bi trebalo da unose veće količine vitamina C bez prethodnih konsultacija sa svojim lekarom.
Uvećane količine vitamina C mogu da izazovu dijareju i stomačne grčeve. Tolerantnost čoveka za vitaminom C u mnogome zavisi od pojedinca. Kod nekih osoba se ovi poremećaji javljaju kod unošenja oko 500 miligrama vitamina C dnevno, dok kod drugih i količine od nekoliko grama dnevno ne izazivaju nikakve smetnje.
Uvećane količine mogu da izazovu i skorbut (bolest koja se javlja usled nedostatka ovog vitamina), ukoliko se naglo prestane sa unošenjem većih količina. Naime, pri uvećanom unošenju vitamina C dolazi i do uvećanog izlučivanja ovog vitamina. Ukoliko se naglo prestane sa unošenjem tih količina i pređe na normalne i dalje se javlja uvećano izlučivanje samog vitamina iz organizma i nastupaju simptomi deficita.
Unošenje većih količina vitamina C može da izazove i pogrešne rezultate kod raznih laboratorijskih testova, zato što ovaj vitamin često reaguje sa reagensima.
Unošenje prevelikih doza ovog vitamina nije potrebno, pošto organizam uglavnom odbacuje sav taj višak, a i vitamin C je antagonist bakru (tj. ukoliko ima dosta vitamina C - bakar se slabo usvaja).
Preporučene dnevne količineDnevne potrebe za ovim vitaminom za odrasle osobe iznose od 50 do 70 miligrama, a za decu do deset godina od 80 do 90 miligrama. Nekada se preporučuje i od 250 do 1000 miligrama dnevno i za odrasle osobe i za decu od deset i više godina. Za žene u trudnoći, žene koje doje, kao i pri težim bolestima i prelomu kostiju količina vitamina C u obroku treba da se povećava i do 200 miligrama dnevno.
Potrebe za povećanim količinama vitamina C imaju i pušači, sportisti, bolesnici rekovalescenti, radnici na teškim fizičkim poslovima i oni koji se bave visoko stresnim poslovima. Njima se preporučuje i do 200 miligrama ovog vitamina dnevno.
Postoje i istraživaci, kao što su Linus Pauling i drugi, koji preporučuju i od 2 do 9 grama vitamina C dnevno. Međutim, potrebe za ovim vitaminom variraju od osobe do osobe.
Vitamin C ce se najbolje rasporediti ukoliko se uzima više puta dnevno, u više obroka.
Izvori vitamina COrganizam čoveka nije sposoban da sam sintetizuje vitamin C, tako da se ovaj vitamin u organizam unosi isključivo namirnicama biljnog porekla, pre svega putem svežeg voća i povrća.
Najbolji izvori vitamina C su citronsko voće (limun, pomorandža), bobičasto voće (crna ribizla), šipak, paradajz, nekuvan kupus, zelena paprika (pre svega deo oko peteljke) i zeleno voće.
NAPOMENA! Ne preporučuje se unošenje vitamina C u kombinaciji sa aspirinom, pošto može izazvati krvarenje i crevne smetnje.
Sadržaj vitamina C u prehrambenim proizvodimaNamirnica Sadržaj vitamina C
(mg / 100 g namirnice)
Šipak 1025
Peršunov list 166
Paprika - sveža 139
Ribizla - crna 136
Ren 114
Kelj - zeleni 105
Kelj - pupčar 104
Mirođija 93
Karfiol 70
Jagoda 59
Limun 53
Keleraba 53
Pomorandža 51
Kupus - crveni 50
Spanać 47
Luk - vlašac 47
Kupus - beli 46
Kelj - običan 59
Grejpfrut 45
Peršun - koren 41
Blitva 39
Ribizla 35
Praziluk 30
Rotkva 29
Rotkvica 29
Grašak - zeleni 25
Malina 25
Paradajz 24
Ananas 21
Boranija - zelena 20
Paškanat 18
Krompir 15
Orah 15
Luk - beli 14
Dunja 13
Cvekla 10
