sinisatod
Lencuga
 Van mreže
Poruke: 10
|
 |
« poslato: Oktobar 09, 2007, 01:49:21 am » |
|
Pocetak je još daleke 1835. godine. Grupa fiziologa otkriva kreatin-fosfat i njegovu ulogu u organizmu, a onda duga, preduga pauza. Predposlednja karika prenosa energije u organizmu dugo nije zagolicala maštu trenera, jer su glavne nade polagane baš na poslednju kariku, na ATP (adenozin trifosfat), kao na glavno oružje buducih šampiona i rekordera. Ali, pošto uvek postoji neko ali, pokušaji ''upumpavanja'' ATP-a nisu prošli kako se želelo.
Ljudsko telo se brine da uvek imamo dovoljnu kolicinu ATP-a na raspolaganju, ni manje, ali na žalost, ni više. Ni pocetkom 21. veka nije bilo nagoveštaja da smo uspeli da prevarimo organizam, i da mu damo vecu kolicinu ciste anaerobne energije uskladištenom u ATP-u. Iz prespektive generala, koji je najpametniji posle bitke, logican potez bi bilo ojacavanje ''druge linije'', odnosno traženje nacina da dodatna kolicina energije stigne preko kreatin-fosfata, jer on direktno dopunjava ATP.
Ova teorija je pretocena u praksu tek posle Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine. Do tada su samo kružile glasine o ''super oružju'' koje koriste neki sportisti. Nekoliko meseci ranije, na zimskim Olimpijskim igrama, holandski brzi klizaci odneli su kilograme plemenitih metala, i usput oborili mnoštvo svetskih rekorda. Da li su znali nešto što drugi nisu, ili su samo imali kvalitetniji trening ? Tog leta britanski atleticari, pre svega Linford Kristi i Seli Ganel ne znaju za poraz, i svi ih vide na podijumu Olimpijskih igara u Barseloni. Još jedna slucajnost, ili kako se naknadno ustanovilo, ne. Da u svemu tome ima necega što ''radi'', a nije samo posledica igranja sa skupim i nesigurnim steroidima, predstavlja cinjenica da vec 1993. godine nastaje pravi kreatinski bum. Od tada nijedna prodavnica sportskih suplamenata u Americi, koja drži do sebe, nije bila bez kreatina. Prica o kreatinu se širi svuda po svetu, i renomirani naucni casopisi objavljuju sve veci broj istraživanja vezanih za kreatin, nacin upotrebe, doziranje, primene i prednosti u pojedinim sportovima itd. Od tada pocinje i zabuna ''obicnih'' korisnika kreatina.
Procitali ste da vam treba kreatin-fosfat, i otišli ste da ga nabavite. Prodavac vam nudi najkvalitetniji (cesto i najskuplji) kreatin-monohidrat. Negde vas uslužuju i sa kreatin-citratom koji je ''baš sada stigao, i imate srece da ga kupite pre nego što se rasproda''. Cist kreatin-fosfat se mnogo teže pronalazi. Zvuci baš kao supstanca koja se nalazi u našim celijama, ali vaši prijatelji odavno koriste monohidrat i uživaju u njegovim blagodatima. Šta kupiti, i kako rešiti problem ''viška informacija'' ? Treba samo znati šta kod kreatina koristimo, a šta ne, da bi konacno isplivali do istine. E, pa, kod kreatina (kako se obicno sve ove supstance žargonski nazivaju) mi koristimo samo kreatin. Odgovor nam je bio ispred nosa, u stvari, taj prvi deo veceg molekula, koji se zove kreatin je jedina supstanca koja ulazi u naš krvotok i dolazi do mišica. Drugi delovi molekula, koji se obicno nazivaju grupe, kao monohidrat, citrat ili fosfat su samo sjedinjeni da bi se dobila stabilnost jedinjenja.
Sledece pitanje koje zahteva odgovor je koji je od navedenih preparata najbolji. Tu se vec zalazi na marketinško bojno polje velikih kompanija koje moraju da prodaju svoje proizvode, po cenu da vam ne kažu da li postoji nešto bolje ili jeftinije. Da krenemo od efikasnosti unošenja.
Kreatin-fosfat ima puno problema sa apsorpcijom, kao i vecina fosfata koje unosimo, pa se zbog tih problema jedva i nalazi na tržištu. Kada se ovaj problem bude rešio, može se upustiti u ravnopravniju trku sa druga dva konkurenta. Drugi problem koji ga prati je sama kolicina kreatina koja se nalazi u proizvodu, tacnije kreatin predstavlja 62% kreatin-fosfata, pa tako proizilazi da 5 grama preparata sadrži nešto više od 3 grama kreatina, i sve to pod uslovom da imate 100% cist kreatin-fosfat.
Kreatin-citrat je supstanca u koje su polagane mnoge nade, kada je apsorpcija kreatina u pitanju. Dalja ispitivanja su pokazala male prednosti citrata u odnosu na monohidrat, ali se bruto kolicina supstance koja se unosi gotovo duplirala. Tacnije, kreatin je u molekulu zastupljen samo 40%, dok je procenat kod kod monohidrata cak 88%, Što znaci da je potrebno dvostruko više praška rastvoriti za isti ucinak. Ovo ce vam duplo brže isprazniti kutiju, pa se isplativost može meriti direktno preko novcanika. Kada kreatin-citrat bude znacajno jeftiniji od kreatin-monohidrata, prica ce dobiti novi zaplet, a dotle je odluka licno vaša.
Kreatin-monohidrat je zapravo najrasprostranjenija forma uzimanja kreatina i trenutno najisplativija. Procenat od 88% kreatina u masi molekula daje najbolji odnos uloženih para i dobijenog kreatina, pod uslovom da je cistoca kreatina dovoljno dobra (mada danas, najcešce, ona ima bar 99,9% cistoce kod renomiranih proizvodaca). Stepen apsorpcije mikronizovanog (fino usitnjenog) kreatin-monohidrata je blizak apsorpciji kreatin-citrata, uz konstataciju, da u oba slucaja apsorpcija može biti mnogo bolja od uobicajene, jer kada rastvor dospe u želudac jedan deo se uništi u dodiru sa želudacnom kiselinom, dok jedan deo ostane neapsorbovan u ostatku creva.
Postoje nastojanja da se stepen iskoristljivosti kreatina znacajno poveca. Jedna ideja je da se poveca stepen rastvorljivosti, pa se kreatin distribuira u obliku šumecih tableta. Druga ideja se predstavlja pokušaj izbegavanja želuca i ostatka digestivnog trakta putem apsorpcije preko sluzokože usta, pa su se na tržištu pojavile razne varijante kreatina ''za žvakanje''. Ovi, za sada alternativni, pravci moraju proci malo duži put suda javnosti i još po neko istraživanje, da bi se otišlo dalje od marketinških obecanja. Do tada ostaje ostaje oprobana formula i cudni ukus zrnaca koji odbijaju da se rastvore kako treba, ali za sve one koji su koristili kreatin kako treba, bar jednom u životu, zadovoljstvo u treningu, onih nekoliko dodatnih ponavljanja i vidan napredak, najbolja su satisfakcija za uloženi novac.
|
