sinisatod
Lencuga
 Van mreže
Poruke: 10
|
 |
« poslato: Oktobar 10, 2007, 04:01:44 pm » |
|
Glavna gradivna materija ljudskog organizma, pored vode, po hemijskoj strukturi je belančevina. Koža, mišići, organi, enzimi i hormoni - sve je sačinjeno od hiljada i hiljada različitih belančevina. Svaka belančevina je sastavljena od nekoliko desetina do nekoliko miliona aminokiselina, ali u živim organizmima postoji samo 20 različitih aminokiselina. To znači da postoji 20 različitih "lego kockica" od kojih možemo sastaviti svako živo biće na zemlji.
Ako želimo da održavamo i unapređujemo naše telo, potrebni su nam "rezervni delovi". Ti rezervni delovi nisu tako veliki, tačnije - mi nemamo mogućnost da menjamo kompletne proteine, već samo njihove sastavne komponente, tj. aminokiseline. Ako pojedete mišiće životinjskog porekla, recimo jednu veliku šniclu, morate je rastaviti na najsitnije delove da biste sastavili svoje mišiće. Prilično jednostavno, ali prilično dugotrajno i naporno za organizam.
Kao da je sve rečeno o preparatima baziranim na aminokiselinama, a ipak se iznova pojavljuju kontradiktorne informacije. Priče o tome da li su potrebni, korisni, neophodni ili nepotrebni, nekorisni, ili pak prevaziđeni - postaju aktuelne sa svakom novom generacijom vežbača. Nažalost, ove priče su najčešće površne, nekada do te mere da kod slušalaca ne stvaraju potpunu predstavu o stvarnoj ulozi i poreklu aminokiselina.
Šture informacije i činjenice izvučene iz konteksta najčešće prave više štete nego koristi, jer potencijalne korisnike kvalitetnih preparata mogu odvući od korišćenja, dok se sa druge strane nekim sumnjivim preparatima neopravdano pridaje značaj. Da bi se priča postavila na sigurne noge, možda je najbolje razdvojiti temu na dve celine. Prva se odnosi na aminokiseline u celini, kao produkt varenja belančevina, a druga na izdvojene ili slobodne aminokiseline, koje se pojavljuju kao samostalni preparati, a koji u pojačanoj koncentraciji kontrolišu važne hemijske procese u ljudskom organizmu ili utiču na njih.
Primarna ideja u razvoju prerarata sa aminokiselinama bila je da se organizmu ponude potpuno svarene belančevine, do nivoa aminokiselina, i da se na taj način olakša oporavak posle iscrpljujućih treninga, jer se zahtevan proces varenja belančevina tako preskače.
Dobijeni rezultati bili su daleko od očekivanih. Kao prvo, bilo je potrebno progutati šaku velikih tableta da bi se unela potrebna količina aminokiselina. Drugi problem, koji je začudio stručnjake, bio je apsorpcija aminokiselina, jer izmereni nivo azota u krvi nije bio na očekivanoj visini. Odgovor je nađen u činjenici da aminokiseline u krvotok, posle procesa varenja, ulaze i kao dipeptidi i tripeptidi, tj. kao veze od dve ili tri aminokiseline, a ne kao samostalne. Na ovaj način apsorbujemo gotovo 40 % aminokiselina, tako da je taj procenat ostao neiskorišćen. Treći problem se odnosio na oksidaciju aminokiselina, tj. na njihovo korišćenje za stvaranje energije, umesto za izgradnju tkiva. Prioritet organizma, posle napornog treninga, predstavlja vraćanje izgubljene energije, a ne izgradnja tkiva, tako da mnoge aminokiseline završe kao gorivo, ukoliko se uzimaju bez drugih materija.
Svaka generacija sportskih preparata ove vrste rešavala je po jedan problem. Velike tablete koje su se teško gutale zamenjene su kapsulama ili tečnim aminokiselinama. Zatim je ponuđena mešavina aminokiselina i kratkih peptidnih lanaca, što je značajno uticalo na iskorišćenost preparata. Treći problem je rešavan mešanjem aminokiselina i ugljenih hidrata radi čuvanja aminokiselina od oksidacije ili korišćenjem karbo napitaka uz tečne aminokiseline.
Današnja situacija je donekle drugačija. Nekadašnji standardni aminokiselinski preparati zamenjeni su delimično ili potpuno svarenim belančevinama (hidrolizatima), najčešće iz surutke, koji se u organizmu izuzetno lako i brzo vare i apsorbuju u roku od 30 do 60 minuta, i to u vrlo visokom procentu. Preparati se još uvek mogu naći u tabletama ili kapsulama, ali se sve češće nalaze u rastvoru, tj. u tečnom stanju.
Oporavak posle treninga je na ovaj način znatno olakšan i osiguran u najkraćem roku. Brojne su kombinacije hidrolizata koji se nude na tržištu, ali svi oni sadrže punovredne belančevine u visokoj koncentraciji i kratke peptidne lance radi brzog varenja. Mogu biti u kombinaciji sa ugljenim hidratima, sa dodatkom kreatina, vitaminsko-mineralnim kompleksima ili nekim drugim aktivnim supstancama
Posebnu grupu preparata čine izolovane ili slobodne aminokiseline, tj. jedna ili više aminokiselina koje se unose u visokoj koncentraciji, bez ostalih aminokiselina prisutnih u redovnoj ishrani. Izolovane aminokiseline značajne su zbog aktivacije pojedinih bioloških procesa, a svojom koncentracijom u preparatima snažno ih stimulišu.
Arginin i ornitin stimulišu hipofizu da luči hormon rasta (STH), koji je uz testosteron najjači anabolički hormon. Ukoliko se arginin i ornitin unesu izolovano i u većoj količini, sinteza hormona rasta biće značajno uvećana, a samim tim i brzina oporavka, izgradnja čiste mišićne mase uz bitnu redukciju masnog tkiva. Smatra se da je najpovoljnije vreme za uzimanje preparata baziranih na ovim aminokiselinama rano ujutru i neposredno pred spavanje, kako bi se snažno stimulisala sinteza hormona rasta koja dostiže svoj vrhunac oko dva sata ujutru.
Aminokiseline razgranatog lanca (valin, leucin i izoleucin), poznate još i kao BCAA (od engleskog naziva Branched chain amino acid), predstavljaju aminokiseline koje se najčešće oksidišu pri velikim naporima, a čine gotovo trećinu aminokiselina u muskulaturi. Njihovim uzimanjem štedimo sopstvene aminokisline, pre svega iz mišićnog tkiva, da ne bi bile hrana pri velikim naprezanjima. Na posredan način ovim putem se čuva sopstvena teško zarađena mišićna masa, a generalna preporuka je da se BCAA preparati unose sa hranom ujutru i u obroku neposredno pred trening. Osobina BCAA da stimuliše razmenu materija preko aktiviranja insulina bitna je za oporavak neposredno posle treninga, pa se treća doza tada i planira.
Glutamin je šampion svih aminokiselina. Iako nije esencijalna aminokiselina, njegova zastupljenost u organizmu je 50% od svih 20 aminokislina! Osim iz hrane, glutamin se može sintetisati iz izoleucina i valina, što je pri fizičkim naporima veoma bitno. Njegove funkcije u organizmu teško se mogu i nabrojati, ali baš zbog te važnosti može biti nedostupan mišićima u dovoljnoj meri, jer su mišići tkiva (na žalost ljubitelja dizanja tegova) vrlo nisko rangirani na listi prioriteta organizma. Dopunski unos glutamina bukvalno je preporodio bodi-bilding, pa postoje mišljenja da je glutamin mnogo jači stimulans za stvaranje čiste mišićne mase od kreatina. Problem je samo što ga organizam toliko traži da je efektivna doza za naše mišiće minimum pet grama. Ovde se isplati ići logikom "što više, to bolje".
Aminokiseline će uvek biti prisutne u ishrani sportista, a svakodnevna istraživanja pomažu nam da ih što bolje iskoristimo. Ulazak u formu kao da nikad nije bio lakši, ako su važne informacije proverene i dostupne rekreativcima. Ne znamo kako će ova priča izgledati za deset godina, ali bi bilderima iz Švarcenegerove generacije delovala kao naučna fantastika.
|
